Ekstremni sport peintbol stigao i u Kikindu. Nije važno da li je igrač Rambo ili Prle, već da se učesnici oslobode stresa i na trenutak vrate u detinjstvo. Jedini ekstremni timski sport kojim se širom sveta bavi oko 15 miliona ljudi od pre nekoliko dana odomaćio se i u Kikindi. Peintbol klub „Aliance“, vlasnika Veselina Trumbetaševa, već je dobio prve fanove, a sve su prilike da će se ratovanjem obojenim kuglicama zaraziti mnogi Kikinđani. Na periferiji grada, u blizini nekadašnjeg motela „Šumica“, na „bojnom polju“ omeđanom zelenom mrežom odjekuju pucnji, čiji je zvuk nalik na prasak vazdušne puške. U igri tri na tri mladi Kikinđani pomoću markera pokušavaju da eliminišu članove suprotnog tima i osete slast pobede na zamišljenom bojnom polju. Nije važno ko je Rambo, Prle ili major Kriger, već da se borci oslobode stresa, dobro zabave i na trenutak vrate u detinjstvo.

Ovaj sport potiče iz Amerike. U prevodu peintbol znači loptica sa farbom. Markere su koristili šumari za obeležavanje stabala podobnih za sečenje. U šali volim da kažem da su se, najverovatnije, dva šumara posvađala i napravila cirkus u šumi, gađajući se markerima. Za svoje potrebe markere je kasnije preuzela američka vojska, a naposletku je rođen ovaj ekstremni sport. Meci, odnosno kugle koje se ispaljuju iz markera, prave se od jarkih boja i sto odsto su biorazgradive. U Srbiji je prvi klub osnovan 2001. godine, a trenutno ih ima četrdesetak - kaže Trumbetašev.

Veličina terena za peintbol kreće se oko 40 puta 40 metara, dok su dimenzije kikindskog nešto veće. Umeće u ratovanju prethodnih dana pokazalo je i nekoliko devojaka, a Trumbetašev ističe da je nekoliko ženskih ekipa izrazilo želju da se lati markera.

Sport je naporan i iziskuje dobru fizičku pripremljenost. Ako nisi u pokretu, „dobićeš„ farbu. Pravi sam zaljubljenik u ovaj sport. Do sada sam morao da putujem u Suboticu i Beograd, gde postoje ovakvi tereni - kaže Nenad Agbaba.

Njegov timski kolega Mario Tomić priznaje da se adrenalinski dril koji donosi ova igra ne može meriti ni sa jednim drugim i da se zarazio ovim sportom.

Iako se laicima čini da je ovo opasan sport, to nije tako. Po meni, bezbedniji je od fudbala, gde neoprezan start može da dovede i do preloma noge. Ovde igrači nose zaštitne maske, a u najgorem slučaju, nakon „ratovanja“, može se zaraditi modrica. Ne preporučuje se pucanje u protivnika sa manje udaljenosti od sedam metara - kaže Trumbetašev. (Izvor: Kurir)

Ova ideja je možda i nešto za naše Bečejce?