Iako mesecima rade i u trećoj smeni i vikendom, većina radnika jedne poznate i uspešne vojvođanske fabrike za preradu mesa mesečno prima platu od 7.000 dinara. I to neredovno! – Kada u to preduzeće dođe inspekcija, oni radnike koji rade na crno sakriju, dešavalo se da su ih i zaključavali u neki magacin kako ih inspektori ne bi pronašli – kaže za naš list predsednik granskog sindikata poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma UGS “Nezavisnost” Slavko Vlaisavljević. Rad na crno najčešći je u građevinarstvu, poljoprivredi, malim zanatskim radnjama, prodavnicama, buticima i kafićima.

Najugroženije prodavačice

u mini-marketima

On, međutim, kaže da su najugroženije žene koje rade u mini-marketima i prodavnicama bele tehnike. Jer, osim što rade bez papira i za mizernu platu, moraju da nose i vuku teške džakove ili kutije s tehničkom robom.

– Zimus nam se žena koja radi u velikoj prodavnci bele tehnike požalila na to da su se zaposleni cele zime smrzavali. Prostor od preko 300 kvadrata bio je grejan samo kvarcnom grejalicom, pa su ljudi često bili bolesni. Ipak, bolovali su “na nogama”, jer su znali da će ako i jedan dan izostanu s posla odmah dobiti otkaz – kaže on.

Zaposleni nek provere

da li su im uplaćeni doprinosi

Načelnica Inspekcije rada za Južnobački okrug Ljiljana Stojšić kaže da su od početka godine podneta 62 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca koji su zapošljavali osobe s kojima nisu zaključili ugovore o radu niti neki drugi akt. Ona ukazuje na to da je poslodavac dužan da zaposlenom dâ fotokopiju prijave za socijalno osiguranje, a da li plaća doprinose, to bi zaposleni povremeno trebalo sami da iskontrolišu, jer su to javni podaci. – Bilo je slučajeva da su ljudi dolazili da se žale kako im je bivši gazda ostao dužan nekoliko plata, pa su tražili da inspekcija interveniše kako bi dobili svoj teško zarađeni novac. U takvim slučajevima jedini je način da dođu do svog novca da gazdu tuže sudu, ali onda moraju, najčešće uz pomoć svedoka, dokazati da su kod njega radili. Taj put je mnogo teži nego da su se inspekciji obratili dok su još radili na crno, ističe Stojšićeva. Inspekcija je bila nemoćna i u slučaju trudnice koja je, bez “papira”, u jednoj prodavnici mešovite robe radila i vikendom i praznikom. Dešavalo se da radi po ceo dan kada je gazdarica s kojom je menjala smenu imala neke druge obaveze. Takva požrtvovanost ne samo da nije bila nagrađena adekvatnom zaradom već je ova mlada žena ostala na ulici čim se porodila!

Deo crkavice dobiju u naturi!

Predsednik Samostalnog sindikata Vojvodine Milorad Mijatović kaže da su mnogi nezaposleni u veoma nezavidnom položaju i prinuđeni su da se zapošljavaju na crno.

– Prihvataju sve uslove, pa i da nemaju radno vreme, a rade za platu koja je veoma često ispod minimalca od 13.000 dinara. Rad na crno je ropski rad, samo da bi se preživelo. Naročito je čest u privatnim trgovinskim radnjama, buticima, kafićima… – ističe Mijatović. Metode borbe protiv rada na crno moraju biti efikasnije, a tu najveću ulogu, po njegovim rečima, ima inspekcija rada, jer su u “njenim rukama” sankcijske mere.

– Zakon određuje da je poslodavac dužan da plati poreze i doprinose pre nego što isplati platu. Međutim, on često tim ljudima kaže: “Ja ću tebi dati malo više para, ali ti neću to i to uplaćivati.” Tek kada se dogodi neka nezgoda na radu ili dođe vreme za penziju, radnici shvate u kakvom su teškom položaju – ističe Mijatović. S druge strane, on upozorava na to da gazde trgovina često ucenjuju zaposlene da moraju kupovati robu u njihovim prodavnicama, pa im na kraju meseca isplate ono što je preostalo od ionako male plate. Faktički, i od te crkavice deo dobiju u naturi!

Tajno članstvo u sindikatu

Slavko Vlaisavljević iz UGS “Nezavisnost” kaže da je rad na crno podjednako čest širom Vojvodine, te da su njemu najčešće izloženi ljudi s nižim kvalifikacijama ili bez njih.

– UGS “Nezavisnost” planira da ljude koji rade na crno organizuje u sindikat, tajno, kao pojedinačne članove, da poslodavci ne bi znali da su sindikalno organizovani. Prema nekim našim procenama, najmanje 50 odsto ljudi koji rade u privatnom sektoru rade na crno. Oni primaju neke plate, ali polovinu, jer im poslodavci ne plaćaju penzijsko i socijalno osiguranje – ističe Vlaisavljević.

On upozorava na to da je najopasniji rad na crno u građevinarstvu, gde radnici najčešće nemaju ni odgovarajuću zaštitnu opremu.

– Bilo je slučajeva da su se mnogi zbog neadekvatne opreme povredili na poslu. I opet – nisu hteli da prijave gazdu – ističe Vlaisavljević.
(Izvor: http://www.gradjanski.co.yu)