Od čitalaca našeg sajta smo dobili predlog o čemu bi mogli pisati. Predlog je bio o stanju bečejskih parkova a posebno igralište kod dečijeg dispanzera. Sunčan dan prošle subote me izazvao da idem u šetnju sa fotoaparatom. Počeo sam kraj Tise da šetam i šta me već uvek smetalo je ne samo “smeće” nego i motori i automobili koji jure gore dole na “šetalištu”. Neznam dali postoji neka zabrana, ali se sećam da je bila. Policajaca “čuvari red i mira” tu nikad nisam ni video. Nedeljom je ovde još više naroda a i takođe više motora, buke i automobili. Mirno šetanje i uživanje u prirodi je prosto ovde nemoguće.

Primer - Motocikli na šetalištu

Ako se neko pita šta će biti sa našom plažom? Pesak koji je bio nabačen polako ali sigurno nestaje. Ne od vetra ili poplave, nego od ovih ljudi koji sam slučajno uslikao. Neznam dali imaju odobrenje da sklone pesak. To nek reše oni koji bi trebali da znaju. Ali možda i misle, Bađza umro, pa sad se može nositi i njegov pesak?

Produžio sam posle tise pravac prema parku dečijeg dispanzera. Pogledajte sami na šta to lići.

I evo i pismo koje smo dobili.

Prošlo leto smo sa komšijama koji imaju malu decu kao i ja, popravili sve dečije sprave za igu u parku (više puta), da bi to za par dana opet bilo izlomljeno -situacija je i sad takva.
U parku se sakuplja Bečejska narkomanija koja demolira park i okolinu. Više puta se desilo da su nam automobili obijeni do jutra, i da su meta projektilima sto se zovu “divlje naranđze”.
SUP- u su naše prijave već svakidašnje i dosadne isto kao sto su i nama njihovi izgovori.
Pitam se dali treba “mi” da preuzmemo “pravdu” u svoje ruke ili ….
Krivo mi je što svoju decu vodim u Novi Becej na igralište i u šetnju Tisom nedeljom poslepodne. Verujte mi da je pola šetaca iz Backe.

BILBORD je još u štampanom izdanju dosta toga objavio šta se tiće ovog parka, tise, centra, plakate i smeća. Ali eto, nikoga to valda ne zanima. Ali najgore će biti da “mi” preuzmemo “pravdu” u ruke. Treba prijaviti i biti dosadan na veći nivo. I SUP ima nadleženi organi pa se njima treba žaliti i doneti dokaze.

Krenuo sam opet kući pa sam prošao pored jedne napuštene zgrade u Marsala Tita ulice broj 38. Smrad koji me podrmao je bio od neke crkotinje koja je tamo bačena. Neka slike govore ostalo.

Ovo je sramota. Skoro u centru grada ovakvo nešto i niko se ne brini za ovo.