Svi građani koji su ostvarili pravo na besplatne akcije od sutra će u poštama širom zemlje moći da podignu potvrde o vlasništvu nad pet akcija Naftne industrije Srbije, koje nominalno vrede 2.500 dinara. Pored toga, na njihove račune u Poštanskoj štedionici ili drugim bankama leći će po 1.700 dinara iz Privatizacionog registra, koje će moći odmah da podignu.

Iako će postati vlasnici akcija NIS-a, građani sutra neće moći da ih prodaju na organizovanom tržištu, pošto je NIS zatvoreno akcionarsko društvo, što znači da se njegovim deonicama ne trguje na berzi. Tek kada ova kompanija izađe na Beogradsku berzu svi akcionari će moći da novostečeni kapital unovče davanjem naloga za prodaju akcija na šalterima Pošte, mada i stručnjaci i predstavnici vlasti savetuju građanima da sa prodajom ipak sačekaju, pošto se očekuje da će akcije NIS-a na berzi postići višu cenu od nominalnih 500 dinara. Uz to, novi vlasnik NIS-a, ruski Gaspromnjeft, obavezan je da do februara 2011. svim akcionarima ponudi otkup akcija po ceni po kojoj ih je kupio od države, odnosno 4,8 evra, što znači da građani ne mogu biti na gubitku, čak i ako bi cena na berzi pala. Država je prvu transakciju akcijama NIS-a oslobodila plaćanja svih dažbina, tako da građani neće morati da plate porez na kapitalnu dobit, a ni brokersku proviziju, pod uslovom da nalog za prodaju daju u Pošti, a ne u nekoj od brokerskih kuća. Očekuje se da će se NIS pojaviti na berzi sredinom ove godine, mada to zavisi isključivo od novog većinskog vlasnika, ruske kompanije Gaspromnjeft. S druge strane, preporuka je i da se sa prodajom ne čeka previše jer je u ponudi veliki broj akcija.

Onima koji ne žele da čekaju izlazak NIS-a na berzu, zakon daje mogućnost da svoje akcije prodaju i mimo nje, klasičnim ugovorom o prodaji sa kupcem, koji mora da bude overen u sudu i preko brokera ili ovlašćene banke dostavljen Centralnom registru za hartije od vrednosti, koji će zavesti promenu u vlasništvu. Međutim, ovaj način prodaje je ne samo komplikovan, već i skup, pošto je potrebno platiti advokatske, sudske i brokerske troškove, što može biti potpuno neisplativo ako se dobijeni paket akcija prodaje za 2.500 dinara. Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Sinteza, smatra da je veoma važno da što manji broj akcionara proda akcije vanberzanskim putem, jer je „u slučaju masovnog akcionarstva jedino trgovanje preko berze transparentno i jedino je na taj način moguće obezbediti fer cenu, sučeljavanjem ponude i tražnje svih učesnika na tržištu“. Prema njegovim rečima, trošak vanberzanske trgovine akcijama NIS-a bi mogao biti jednak očekivanom prihodu, što snažno destimuliše taj vid prodaje, ali je moguće da će biti učesnika koji će na ovakav način hteti da prodaju akcije, što kako naglašava naš sagovornik, stvara mogućnost raznih zloupotreba, pre svega po pitanju cene akcija i cene usluge za taj posao.

Nominalna cena akcija od 500 dinara, direktna je posledica toga što je ova kompanija prodata Gaspromu za 400 miliona evra. Budući da je prema ocenama stručnjaka realna vrednost tog preduzeća bar dvostruko veća, očekuje se da će se akcije na berzi prodavati skuplje od nominalne vrednosti. Međutim, na Beogradskoj berzi očekuju da će veliki broj građana odlučiti da prodaju akcije čim budu mogli, što bi moglo da uspori rast cene.

Kako bi tehnički moglo da se obradi skoro pet miliona naloga za prodaju u veoma kratkom periodu, država je odlučila da omogući građanima da naloge ispostavljaju u poštama, bez potrebe za odlaskom u brokerske kuće. Radnici Pošte će proći kroz specijalnu obuku kako bi naučili da popunjavaju naloge i odgovore na osnovna pitanja građana u vezi sa akcijama. Komisija za hartije od vrednosti i Beogradska berza imaju precizne propise o tome koje elemente nalog za trgovinu mora da sadrži i od toga se ni ovog puta neće odstupiti, ali, kako objašnjavaju na Berzi, moguće je da će se pronaći načini za lakši i brži postupak podnošenja naloga, uključujući i to da će neka polja biti unapred popunjena. „Međutim, količina akcija kojom klijent želi da trguje i cena su minimum sadržine koji mora da definiše i sam klijent, lično“, naglašavaju za Danas u Beogradskoj berzi, napominjući da će građani morati da potpišu nalog i da će tada moći i da provere kako su popunjena sva polja.

Ako tako žele, vlasnici akcija mogu da ih prodaju i preko bilo koje druge brokerske kuće, s tim što će u tom slučaju morati da plate proviziju za pruženu uslugu. Brokeri smatraju da će biti dosta građana koji će upravo to i uraditi jer sumnjaju u sposobnost šalterskih službenika da posle brze obuke dovoljno stručno obave ovaj posao. „Kvalitet usluge koji će građani dobijati na poštanskim šalterima će verovatno biti u skladu sa cenom koja se plaća, tako da će svakako biti dosta akcionara koji će pokušati da završe ovaj posao preko brokerskih kuća“, smatra Gujaničić.

Potrebna dokumenta

Da bi podigli potvrdu o akcijama NIS-a i 1.700 dinara sa računa, građanima će biti potrebna lična karta i kartica sa brojem računa, odnosno samo ona dokumenta koja njihova banka uobičajeno traži prilikom isplate sredstava. Građani koji su prilikom podnošenja zahteva za besplatne akcije tražili da im se novac isplati na račun u Poštanskoj štedionici, sve poslove u vezi sa besplatnim akcijama će moći da završe u pošti, dok će oni koji imaju račun u nekoj drugoj banci, za novac morati tamo da odu, ali će za potvrdu o vlasništvu nad akcijama NIS-a ipak morati da dođu do pošte. Oko 3,5 miliona građana sa pravom na besplatne akcije otvorilo je račune u Poštanskoj štedionici, dok će preostalih 1,3 miliona novac primiti u drugim bankama. Građani će potvrde o vlasništvu akcija NIS-a dobijati na automatizovanim šalterima u 1.200 pošta u Srbiji, koje će zbog praznika raditi skraćeno do 17 časova.

Paket

Prema najavama iz Ministarstva ekonomije, građani će osim akcija NIS-a, ove godine dobiti i hartije Galenike, Telekoma, Aerodroma Nikola Tesla i objedinjene akcije Akcionarskog fonda, dok će naredne godine biti podeljene i akcije Elektroprivrede Srbije. Da bi to bilo moguće, prethodno je potrebno promeniti zakon tako da se omogući građanima da dobiju i akcije firmi koje još nisu privatizovane.