Predviđena rasprava o amanadmanima na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Poslanici juče završili raspravu o učešću vojnika u mirovnim operacijama i o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Rasprava o amandmanima na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama biće tema današnjeg zasedanja paslanika republičkog parlamenta.

Skupština Srbije završila je juče raspravu o predlogu odluka o godišnjem planu upotrebe i učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN koji predviđa dve nove mirovne misije – u Libanu i na Kipru.

Podršku tim odlukama najavili su poslanici vladajuće većine i Liberalno demokratske partije (LDP), dok se Srpska radikalna stranka oštro protivi učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama u svetu.

Raspravu je obeležilo iznošenje stavova poslanika o NATO, kao i polemika radikala i ministra odbrane Dragana Šutanovca o stanju u vojsci.

Poslanici su juče završili i načelnu raspravu o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić razgovarao sa ministrom finansija Luksemburga Lukom Fridenom o proširenju bilateralne saradnje dve zemlje. Privredna delegacija Luksembrurga uskoro u Beogradu.

Tokom posete Luksemburgu, predsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić razgovarao je sa ministrom finansija te zemlje Lukom Fridenom o proširenju bilateralne saradnje i tom prilikom je dogovoreno da jedna privredna delegacija poseti Beograd.

Đelić je posle razgovora izjavio Tanjugu da je ministar Friden dugogodišnji prijatelj naše zemlje, uz podsećanje da je Luksemburg u više navrata pomogao Srbiji u domenu socijalnih pitanja, ali i u razvijanju Beogradske berze i drugih finansijskih usluga.

Potpredsednik Vlade Srbije ukazao je da je Luksemburg jedan od vodećih finansijskih centara u svetu.

"Dogovorili smo se da jedna privredna delegacija poseti Beograd, da vidimo koje su mogućnosti širenja naših odnosa", preneo je Đelić utiske iz razgovora sa ministrom Fridenom i dodao da je dogovorena i razmena studenata, tako da se mladi iz Luksemburga i Srbije bolje upoznaju.

Đelić je predvodio delegaciju Srbije na jučerašnjem sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu, na kojem je odobren početak procesa ratifikacije SSP-a sa Srbijom.

Đelić je u Luksemburgu imao niz bilateralnih sastanaka sa evropskim zvaničnicima.

Potpredsednik Vlade Srbije je podsetio da je tokom drugog dana boravka u Luksemburgu sa Evropskom investicionom bankom (EIB) postignut dogovor o tranši od 250 miliona evra za refinansiranje obaveza naših malih i srednjih preduzeća.

"Na taj način ona će moći da zamene kratke i skupe kredite sa kreditima koji idu od 7 do 12 godina, i sa kamatom koja neće biti veća od 6 odsto. To je tranša koja će biti raspoloživa pri kraju ove godine", rekao je Đelić.

Ističući da je sa Evropskim investicionim fondom, koji je deo Evropske banke, postignut dogovor da se razvije fond za investiranje u naše tehnološke kompanije, Đelić je najavio da će do septembra biti završena studija, koja će obezbediti da EU locira prvih 15 miliona evra za tu namenu.

Delegacija hrvatskog Sabora sastala se sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Parlamentarci Hrvatske i Srbije započeli su novu etapu u srpsko-hrvatskim odnosima, ocenjeno juče u razgovorima dveju delegacija u Beogradu.

Drugog dana posete Srbiji delegacija Hrvatskog Sabora, koju predvodi potpredsednik Sabora Neven Mimica, sastala se sa premijerom Mirko Cvetkovićem.

Parlamentarci Hrvatske i Srbije juče su ocenili da bi stvaranje uslova za razvoj dobrosusedskih odnosa i saradnja institucija trebalo da doprinesu rešavanju otvorenih pitanja, kao što su državna granica, povratak izbeglica i povraćaj imovine.

Delegacija hrvatskog Sabora juče je izjavila da će Hrvatska već ove sedmice dobiti ustavne promene koje će omogućiti izručenje hrvatskih državljanja članicama Evropske unije, ali i svim zemljama sa kojima postoje bilateralni sporazumi o izručenju.

Potpredsednik Sabora Neven Mimica je u razgovoru sa predsednicima Odbora za evropske integracije Laslom Vargom i Odbora za inostrane poslove Dragoljubom Mićunovićem istakao da Hrvatska, koja je u završnoj fazi pregovora sa EU, preuzima odgovornost za stabilnost i prosperitet u regionu Jugoistoče Evrope.

Iz srpskog parlamenta poručeno je da su našoj zemlji dobrodošla iskustva Hrvatske u približavanju Evropskoj uniji i da će Skupština uskoro dobiti novi poslovnik koji će joj omogućiti brže usvajanje zakona iz takozvane evropske agende.

Izručenje Sretka Kalinića očekuje se odmah po promeni hrvatskog Ustava, a hapšenja pripadnika “Zemunskog klana” može doneti korisna saznanja, rekao ministar Dačić. Nema operativnih podataka o povezanosti železnica Srbije i Hrvatske sa kompanijama Darka Šarića, istakao Dačić.

Ministar policije Ivica Dačić rekao je da očekuje korisna saznanja od hapšenja članova Zemunskog klana u Hrvatskoj i Srbiji, Kalinića i Simovića, s obzirom da je o desetinama ubistava za koje se sumnja da su ih ovi ljudi počinili.

Gostujući u Dnevniku Radio-televizije Srbije ministar Dačić je rekao da očekuje da će ubrzo, posle promene hrvatskog Ustava, biti moguće da se Kalinić izruči Srbiji. Dačić je podsetio da su i Simović i Kalinić već osuđeni u Srbiji na najviše zatvorske kazne zbog ubistva premijera i drugih krivičnih dela.

Dačić je istakao da je i ovaj slučaj pokazao da su kriminalne grupe u regionu umrežene i da je to, po njegovim rečima, "to najjača povezanost zemalja bivše Jugoslavije".

"Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da se formira regionalni centar koji će služiti da se prate ovako povezane kriminalne grupe i razmenjuju operativni podaci", rekao je ministar policije.

"Mi smo dali hrvatskoj policiji podatke do kojih smo došli prateći članove porodice, njihove česte odlaske u Hrvatsku, putem kojih smo ustanovili da se članovi ove kriminalne grupe verovatno nalaze u Hrvatskoj", rekao je Dačić.

Bez saznanja o saradnji Šarića i Šarančića

Komentarišući nedavnu postu zemljama Latinske Amerike, ministar policije je rekao da je Srbija jedina zemlja koja ima memorandume o saradnji sa tim zemljama.

"Spojila nas je borba protiv organizovanog kriminala, pre svega kada se radilo o kriminalnoj grupi Darka Šarića. Sa ovim zemljama imaćemo direktnu saradnju, koju će popratiti saradnja tužilaštva", rekao je Dačić i dodao da je bitno uspostaviti bezbedne linije komunikacije, praćenje, utvrđivanje identiteta članova kriminalnih grupa, što samo može saradnjom policija.

Na pitanje o pisanjima hrvatskih medija da je jedna od Šarićevih of-šor kompanija koja je registrovana u Americi poslovala sa hrvatskim i srpskim železnicama, čiji su direktori zbog zloupotreba službenog položaja uhapšeni, srpski ministar policije rekao je da se istraga protiv Darka Šarića nastavlja i da je izvesno da je u poslovanju železnica hrvatske i Srbije bilo veza, ali da to nije moglo biti dokazano.

"Nema operativnih podataka o toj povezanosti, ali se istraga nastavlja i sva nova saznanja će biti na raspolaganju javnosti. Sigurno je da je u poslovanju železnice bilo i ranije istraga vezanih za odnos hrvatske i srpske železnice, ali one nisu dokazane i svaki novi podatak je od koristi", rekao je Dačić.

Dačić je dodao da se od američkog Ef-Bi-Aja između ostalog očekuju podaci o uhapšenom bivšem direktoru Železnica Srbije Milenku Šarančiću.

Ministar Dačić rekao je da je sa hrvatskim kolegom Karamarkom razgovarao o prelasku granica samo sa ličnom kartom i da je hrvatski ministar policije prihvatio tu ideju, za koju će dalje morati da se konsultuje sa premijerkom i hrvatskim nadležnim organima.

Srbija i BiH u svet šalju poruku da je Zapadni Balkan prostor pomirenja, rekao Boris Tadić posle susreta sa predsedavajućim Doma naroda Parlamenta BiH Sulejmanom Tihićem. Prošlost se ne sme zaboraviti, ali pitanja ratnih zločina treba ostaviti pravosuđu i istoričarima, rekao Tihić.

Predsedavajući Doma naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine i lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić rekao je u Beogradu da se prošlost ne sme zaboraviti, ali da je pitanja ratnih zločina potrebno ostaviti pravosuđu, a i naučnici i istoričari bi trebalo da daju svoj doprinos pitanjima iz prošlosti.

Tihić je posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem izjavio da su dobri i prijateljski odnosi sa svim susedima strateški cilj Bosne i Hercegovine.

Boris Tadić je rekao da Srbija i BiH zajednički u svet šalju poruku da je Zapadni Balkan prostor pomirenja i stalnog mira, koji želi da bude integrisan u EU.

Tadić je poručio da nijedan političar nema pravo da vodi računa samo o interesima svoje zemlje i naroda zanemarujući interese ostalih država i naroda u regionu.

"Ubeđen sam da u EU možemo ponovo biti zajedno i razvijati prijateljske veze, ali do tada treba činiti korake u pravcu pomirenja", rekao je Tadić, istakavši da je Srbija, sa svoje strane, nastoji da završi saradnju sa Haškim tribunalom i tako stvori pretpostavke za pomirenje.

Tihić je istakao da bi Srbija i BiH trebalo da razvijaju "specijalne" odnose, što, prema njegovim rečima, ne bi umanjilo značaj specijalnih paralelnih veza koje Srbija ima sa Republikom Srpskom.

"Treba da činimo ono što je dobro za sve. SDA i ja promovišemo politiku dogovora i kompromisa, kako u BiH tako i u regionu. I ova poseta treba da bude podsticaj za još bolje odnose, jer interes BiH su dobri odnosi sa susedima", rekao je Tihić.

Tadić: Silajdžiću otvorena vrata

Predsednik Srbije je, odgovarajući na pitanje o poseti predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića Srbiji, rekao da su Silajdžiću vrata otvorena kad god bude želeo da dođe u Beograd.

Novinari su se takođe, interesovali i da li je slučaj Ilije Jurišića, koji u Srbiji izdržava zatvorsku kaznu zbog učešća u napadu na tuzlansku kolonu, bio predmet razgovora, međutim predsednik Tadić je istakao da je u Srbiji, kao i u svakoj drugoj demokratskoj zemlji, pravosuđe nezavisno od predsednika države.

"Srpsko tužilaštvo je pokazalo više puta da ne pravi diskriminaciju po nacionalnoj i verskoj pripadnosti", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije ocenio je da u budućnosti treba osposobiti nacionalne sudove da ažurnije procesuiraju odgovorne za zločine počinjene nad pripadnicima drugih naroda i da sporazumi o izručivanju zločinaca i kriminalaca mogu doprineti većem poverenja među državama regiona.

Sulejman Tihić je pre susreta sa Tadićem razgovarao sa predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović i ministrom bez portfelja Sulejmanom Ugljaninom.

Na sastanku sa Dejanovićem ocenjeno je da će susreti dve strane na bazi dijaloga doprineti rešavanju pitanja sadašnjosti i budućnosti". Istaknuto je da "upravo razlike koje imamo treba da budu naše prednosti".

Predsednica srpskog parlamenta je izjavila da BiH treba da bude strateški partner Srbije, ne samo politički, već i u oblasti ekonomije.

Posle susreta sa ministrom bez portfelja Sulejmanom Ugljaninom Tihić je izjavio da svi problemi, ne samo u BiH već i u regionu, moraju da se rešavaju samo dijalogom.

Tihić je ocenio da je ovakav sastanak važan zbog unapređenja saradnje kojom, kako je rekao, u poslednje četiri godine "ne možemo da budemo zadovoljni".

Sulejman Tihić je naglasio da Ugljanin je istakao da poseta dolazi u značajnom političkom trenutku za Srbiju i region.

"Naš cilj je da se ne vraćamo u prošlost, već da izgradimo mehanizme koji će obezbediti sigurnost, saradnju i poverenje među narodima kako bi se kroz državne instutucije svi građani, bez mešanja sa strane, mogli da ostvaruju svoja prava", rekao je Ugljanin.

Sulejman Tihić je u Beograd doputovao na čelu visoke državne i partijske delegacije, u kojoj su, između ostalih, premijer Federacije BiH Mustafa Mujezinović i ministar bezbednosti Sadik Ahmetović.

Cvetković: Srbija poštuje integritet BiH

Mujezinović se susreo sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, a Ahemetović sa ministrom policije Ivicom Dačićem.

Cvetković je prilikom razgovora sa Mujezinovićem rekao da Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma, ostaje dosledna i čvrsto opredeljena za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH.

Cvetković je naglasio da će Srbija podržati svaki dogovor koji prihvate tri konstitutivna naroda u BiH, saopšteno je iz Vlade Srbije.

"Veoma smo zainteresovani za unapređenje regionalne saradnje i razmenu iskustava u procesu integracija zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju kao za širenje i
unapređenje ekonomskih odnosa i intenziviranja saradnje", rekao je Cvetković.

Mujezinović je istakao da je važno da BiH i Srbija imaju dobre bilateralne odnose i da smatra da bi od velike koristi bio zajednički izlazak na treća tržišta.

Tokom sastanka, dvojica premijera su razgovarala i o aktuelnoj ekonomskoj situaciji i merama koje se preduzimaju u cilju prevazilaženja negativnih efekata svetske ekonomske krize.

Izuzetna policijska saradnja

Ministri unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Sadik Ahmetović ocenili su da je policijska saradnja Srbije i Bosne i Hercegovine izuzetna, "o čemu govori više uspešno izvedenih zajedničkih akcija i uspešnih napora država u regionu u oblasti borbe protiv organizovanog i svih drugih vidova kriminala".

"U toku je usaglašavanje odredbi Sporazuma između Srbije i Federacije BiH o saradnji u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala, nelegalne trgovine narkoticima,
psihotropnim supstancama, ilegalnih migracija i ostalih krivičnih dela", rekao je Dačić posle sastanka sa Ahmetovićem.

Takođe, u završnoj je fazi i usaglašavanje Sporazuma o saradnji MUP Srbije i Ministarstva sigurnosti BiH u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, dodao je Dačić, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Oba dokumenta bi, prema njegovim rečima, trebalo da budu potpisana do kraja jula ove godine.
Dačić je naglasio da "snažno podržava" nastojanja BiH u procesu vizne liberalizacije i drugim aktivnostima, usmerenih na približavanje BiH evropskim integracijama.

Delegacija iz BiH će tokom dvodnevne posete Srbiji, osim Beograda, posetiti i Novi Pazar.

Učvršćivanje dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu od suštinskog je značaja i neophodno je potpuno regionalno pomirenje, izjavio ministar Vuk Jeremić na sastanku Centralnoevropske inicijative u Budvi. Jeremić je rekao da je Srbija spremna za dijalog o Kosovu i da se nada da će, posle stava MSP-a, za to biti i ostali.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić istakao je da je Srbija posvećena uspostavljanju saradnje u regionu i integraciji Zapadnog Balkana u EU i ukazao na potrebu nalaženja kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

"Učvršćivanje dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu je od suštinskog značaja. S tim u vezi neophodno je i potpuno regionalno pomirenje", istakao je Jeremić na ministarskom sastanku Centralnoevropske inicijative (CEI) u Budvi.

Jeremić je ukazao da je većina strana danas pokazuje veću spremnost da prisupi prošlosti na odgovoran i direktan način.

Predsednik Srbije Boris Tadić, hrvatski predsenik Ivo Josipović, lideri u BiH preduzeli su niz inicijativa u cilju pomirenja u regionu, naveo je Jeremić, podsećajući da je predsednik Tadić odao poštu žrtvama masakra u Srebrenici, a da je Skupština Srbije donela dekaraciju kojom je osuđen taj zločin.

Šef srpske diplomatije je podsetio da je Beograd konstruktivno radio sa drugima i na tome da se albanskim vlastima sa Kosova omogući učešće na međunarodnim forumima, ali u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, uključujući aktivno učešće UNMIK-a.

"Mi ćemo nastaviti da ohrabrujemo prisustvo Prištine u odgovarajućim prilikama. Jedna od takvih prilika je bio i sastanak na visokom nivou posvećen Zapadnom Balkanu u Sarajevu. Današnji sastanak nije takva prilika, Centralnoevropska inicijativa okuplja samo suverene države i zbog toga Priština ovde nije prisutna", istakao je Jeremić.

On je ukazao da je važna pouka koja se može izvući iz ranijih događaja da pokušaji da se nametnu rešenja u kojima jedna strana dobija, a druga gubi, nikada nisu doprineli stabilnosti na Balkanu ili bezbednosti u Evropi.

"Na Balkanu i u drugim delovma Evrope trajna pobeda se može postići samo kada svi shvate da je poraz jednog poraz svih," istakao je ministar spoljnih poslova Srbije.

Ignorisanje ove osnovne pouke, ocenio je Jeremić, neizbežno bi navelo sve strane da se ukopaju u svojim stavovima i dovelo do zamrzavanja Kosova u stanju neodređenosti. "To nije nikome u interesu," istakao je šef srpske diplomatije.

"Put napred je jednostavan: dijalog sproveden uz dobru volju, uz obostarno porihvatljivo rešenje za budući status pokrajine i druga otvorena pitanja", zaključio je ministar.

Srbija posvećena ciljevima CEI

U obraćanju učesnicima skupa u Budvi, Jeremić je kazao da je Srbija posvećena ciljevima CEI i da s nestrpljenjem očekuje predsedavanje ovom najstarijom regionalnom organizacijom 2011. godine.

"Mi podržavamo predlog Italije o reformi ove CEI. Veća efikasnost bi sigurno doprinela njenoj vitalnosti i pomogla u zastupanju naših zajedničkih interesa i vrednosti," rekao je ministar.

Uporedivši današnje promene u svetu sa godinom pada Berlinskog zida 1989. godine, Jeremić je istakao da je Srbija ovog puta rešena da ne dozvoli da je događaji mimoiđu i ponovio da je ulazak u EU centralni strateški prioritet vlade u Beogradu.

"Kao najveća zemlja Zapadnog Balkana, Srbija je spremna da odigra ključnu ulogu u zajedničkom naporu kako bi proces proširenja EU obuhvatio i poslednji neintegrisani deo Evrope", istakao je on i dodao da Srbija bezrezervno pozdravlja napore drugih zemalja u tom pravcu.

Jeremić je podsetio da je Savet Ministara EU juče odobrio početak ratifikacije SSP sa Srbijom i izrazio nadu da će za tim uskoro uslediti odluka da kandidatura Srbije za članstvo u EU bude prosleđena Evropskoj komisiji na razmatranje.

Ministar inostranih poslova Italije i generalni sekretar Centralnoevropske inicijative Franko Fratini naglasio je da je ta regionalna organizacija postigla uspeh u dve decenije postojanja, jer je kao glavni cilj utvrdila da se zemlje koje još nisu u Evropskoj uniji u nju učlane i da im EU pomogne na tom putu.

Vladajuće stranke i deo opozicije pozdravljaju odluku Saveta ministara o početku procesa ratifikacije SSP-a. DSS poručuje da će to biti vetar u leđa Vladi, radikali smatraju da ratifikacija suštinski ništa ne znači.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je da odluka Saveta ministara EU o početku procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ohrabruje republički parlament da dalje radi na planu zakonodavne, nadzorne i predstavničke funkcije u cilju što bržeg ulaska naše zemlje u EU.

Đukić-Dejanović je rekla da je odluka ministara korak dalje ka evropskim integracijama Srbije, pre svega na planu razvoja i stabilizacije ekonomskog života.

Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da je "zeleno svetlo" za početak ratifikacije Srbija u potpunosti zaslužila i da je proces evropskih integracija zemlje nepovratan.

"I vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog sporazuma, a sada i znak za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je nešto što je Srbija u potpunosti i zaslužila, a ne dobila i što je rezultat njenih unutrašnjih reformi, koje je prepoznala EU", izjavila je Trivanova.

Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić ocenila je da je odluka o početku procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dokaz da je Srbija dobro postupila kada je odlučila da jednostrano primenjuje taj sporazum.

Šef Poslaničkog kluba SPS-Jedinstvena Srbija Branko Ružić izjavio je da je odluka Saveta ministara EU jasna potvrda prihvatanja nedvosmislene opredeljenosti Srbije prema evropskim integracijama.

Ružić je naglasio da je ta odluka velika pobeda Srbije na evropskom putu, dok je lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković ocenio da Srbija nikada nije bila bliže EU i da je zemlja sada mnogo interesantnija za strane investitore.

Šef Poslaničkog kluba PUPS-a Momo Čolaković takođe je pozdravio odluku o početku ratifikacije, rekavši da nakon te odluke očekuje i veću pomoć EU i evropskih fondova Srbiji, kao i bolji materijalni položaj građana.

SNS: Dobar korak

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da je to mali korak ukoliko se Srbija ne pokaže dostojnom trenutka.

"Svaki korak kojim se Srbija približava članstvu u EU, uz vanredne parlamentarne izbore i promenu vlasti predstavlja olakšanje za građane Srbije", ocenio je Nikolić.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić ocenio je da je početak ratifikacije SSP-a dobar korak, ali da vlast nedovoljno radi na brzom priključenju Srbije Uniji, pre svega, na polju borbe protiv korupcije.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da je odluka iz Luksemburga dobar korak na evropskom putu Srbije.

Filipovska je ocenila da je Srbija do sada mnogo izgubila zbog jednostrane primene SSP-a i istakla da je odluka o početku ratifikacije korak u dobrom pravcu za nastavak pridruživanja Srbije EU.

Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petković rekao je danas uoči donošenja odluke Saveta ministara, da će ona biti "vetar u leđa" Vladi Srbije da izdrži ceo mandat.

Petković je istakao da će odluka Saveta ministara biti "simbolična", kao što je i pre dve godine bila odluka o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja je poslužila kao pomoć sadašnjoj vlasti.

SRS: Ratifikacija Srbiji ne znači ništa

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da "početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za Srbiju suštinski ništa ne znači".

"Taj sporazum je Srbiji već naneo štetu koja se meri stotinama miliona evra, a posebno je važno da ucene kada je u pitanju Srbija neće prestati" rekao je Todorović.

Prema njegovim rečima, EU će sada "pre svega pritiskati Srbiju da u što većoj meri i faktički prizna nezavisnost Kosova i Metohije" kao i da će tražiti "da se učine dodatni koraci ka otcepljenju – odnosno samostalnosti Vojvodine".

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović pozdravio je početak ratifikacije SSP-a i ocenio da to ne sme da bude povod za "uobičajno samozadovoljstvo".

"LDP se tome raduje, najviše zbog činjenice da će proces ubrzanog približavanja Uniji dovesti do toga da otpadnu i izgube podršku sve nejasne, kalkulantske, polovične politike kojih je mnogo i u vlasti i u opoziciji", rekao je Jovanović.

Premijer Srbije Mirko Cvetković položio kamen temeljac za izgradnju Carinskog kompleksa u Kruševcu. Izgradnja komleksa prilika za otvaranje novih radnih mesta, rekao premijer Cvetković na otvaranju.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković položio je kamen temeljac za gradnju Carinskog kompleksa u Kruševcu. Premijer očekuje da će izgradnja tog objekta omogućiti da se zaposle lokalne građevinske firme kao i da će se prerastanjem ispostave u carinarnicu otvoriti nova radna mesta.

Prema rečima premijera, carinski kompleks treba da smanji troškove privrede koja je vezana za carinjenje robe. Cvetković je istakao i da je Vlada Srbije posvećena izgradnji infrastrukture.

"To je jedna od najslabijih karika kada se radi o našoj konkurentnosti i zbog toga su velike snage usmerene na izgradnju osnovnih koridora koji prolaze kroz Srbiju, ali smo doneli takođe odluku da gradimo i poprečne autoputeve", rekao je Cvetković.

Premijer Cvetković je rekao i da će ukoliko se uspešno, za dobru cenu, proda Telekom, početi i izgradnja puta koji će spajati Pojate i Kruševac sa Višegradom u Republici Srpskoj.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić rekao je da je izgradnja autoputa Pojate – Preljina ivesticija od neprocenjivog značaja ne samo za Kruševac već i za region.

"Autoput će predstavljati temelj za industrijalizaciju ovog grada, a očekuje se da bude otvoren već naredne godine u ovo vreme", naveo je Đidić.

Carinski kompleks u Kruševcu prostiraće se na oko 1,85 hektara, sadržaće upravnu zgradu od oko 2.000 kvadratnih metara, carinske terminale za kamione i parking za vozila koja su u postupku carinjenja.

Objekat bi trebalo da se završi do 2. avgusta 2011. godine, a planirana vrednost radova je 270 miliona dinara.

Ministri spoljnih poslova EU odlučili u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Saradnja Beograda i Haškog tribunala dobra, ali hapšenje preostalih begunaca nema alternativu, rekao Serž Bramerc.

Na današem sastanku u Luksemburgu ministri spoljnih poslova EU odlučili su da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU i sa Srbije o stabilizaciji i pridruživanju.

Tako su ministri EU dali "zeleno svetlo" za početak ratifikacije Sporazuma, dve godine posle potpisivanja tog dokumenta i pet godina od početka pregovora Beograda i Brisela.

Glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc, koji je učestvovao na sastanku, rekao je novinarima da je saradnja Beograda s Tribunalom dobra, ali i da hapšenje preostalih begunaca nema alternativu.

"Hapšenje Mladića i Hadžića je prioritet suda. Apelujemo na sve da se učini sve što je moguće da oni budu uhapšeni. Važno je za žrtve, ali i međunarodnu zajednicu da oni budu uhapšeni. Međunarodna zajednica je uspostavila Tribunal i hapšenje begunaca je važno za njen kredibilitet", poručio je Bramerc.

Serž Bramerc je dodao da je veoma važno što je Srbija Haškom sudu predala Mladićev dnevnik.

"Pomenuo sam pre mesec dana da su načinjena značajna poboljšanja na analitičkom i operativnom planu, ali treba uraditi još", istakao je glavni haški tužilac.

U izveštaju koji će Serž Bramerc zvanično predstaviti Savetu bezbednosti UN u petak, naći će se i deo posvećen promeni načina traganja i predlozi primena drugih mehanizama, kako bi se pospešila potraga za Mladićem i Hadžićem.

"U novom izveštaju postavljamo pitanja kako se može pospešiti potraga. Identifikovali smo neke domene u kojima je moguće poboljšanje, i radimo zajedno sa srpskim vlastima na poboljšanju rezultata, rekao je Bramerc.

Šefovi diplomatija EU su naglasili da će se naknadno pozabaviti zahtevom Srbije da dobije status kandidata za prijem u EU. Kako se navodi u zaključcima današnjeg zasedanja, "Savet ministara prima na znanje kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji".

Šef italijanske diplomatije Franko Fratini rekao je da bi Srbija trebalo da bude mnogo bliža Evropskoj uniji u svakom smislu.

"Italija je za to se sa Srbijom istovremeno započne proces ratifikacije i kandidature za članstvo. Ako to nije moguće, treba početi bar sa ratifikacijom, a zatim, tokom predsedavanja Belgije, razgovore o priključivanju Srbije Evropskoj uniji", rekao je Fratini.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da je važno da što pre počne ratifikacija SSP-a, jer se obavlja u parlamentima 27 članica EU, kao i u parlamentu same Unije, što će, ukazao je, sigurno trajati godinu, dve.

Cvetković je dodao da Srbija održava tempo procesa evropskih integracija i da je uveren da će dobiti status kandidata za članstvo u EU u narednoj kalendarskoj godini.

Složen proces ratifikacije

Posle odluke ministara EU na potezu su parlamenti 27 zemalja članica Unije koji bi trebalo da ratifikuju Sporazum. Procedura ratifikacije nije oročena i može da potraje, kao što je bio slučaj sa Hrvatskom, koja je čekala dve i po godine da se proces ratifikacije završi.

Kada Savet ministara EU bude prihvatio zahtev za članstvo Srbije, sledeći korak u procesu evropskih integracija biće procena da li je zemlja ispunila političke i ekonomske kriterijume, kao i da li je sposobna da na sebe preuzme obaveze koje članstvo u Uniji podrazumeva.

Ti kriterijumi su veoma jasno postavljeni i od svake zemlje očekuje se potpuno sprovođenje reformi u skladu sa njima.

Evropska komisija trebalo bi, zatim, da iznese pozitivno mišljenje, na osnovu ranije upućenog Upitnika, zvaničnog instrumenta kojim EU ocenjuje da li je zemlja spremna za početak procesa pristupanja.

Broj pitanja u Upitniku razlikuje se od zemlje do zemlje: za Hrvatsku je, na primer, bio 4.500 a za Crnu Goru 2.178 pitanja.

Haški tužilac Serž Bramerc sutra pred ministrima EU predstavlja izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom. Iako Bramerc neće upotrebiti termin “puna saradnja” domaći zvaničnici veruju da bi moglo da dođe do početka ratifikacije SSP-a.

Na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije, sutra u Luksemburgu, glavni haški tužilac Serž Bramerc predstaviće novi izveštaj o saradnji država bivše Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Od tog izveštaja zavisi da li će Srbija dobiti zeleno svetlo za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Iako Bramerc ponovo neće upotrebiti termin "puna saradnja", direktorka kancelarije za Evropske integracije Milica Delević veruje da će izveštaj biti takav da će omogućiti početak ratifikacije Sporazuma.

"Verujem da ukoliko izveštaj Bramerca bude takav da pohvali nesmanjene napore Srbije, neće biti problema da se svi partneri u Evropskoj uniji saglase sa početkom procesa ratifikacije", rekla je Delević za RTS.

Milica Delević je objasnila da posle sastanka u Luksemburga ne bi automatski usledila predaja Upitnika Evropske komisije Srbiji.

"Ono što bi trebalo da se dogodi pre nego što nam EU uputi Upitnik na koji bi trebalo da odgovorimo, jeste da se unutar Saveta ministara postigne saglasnost o prosleđivanju našeg zahteva za članstvo koji smo podneli prošlog decembra, da se taj zahtev uputi Evropskoj komisiji na izradu mišljenja", objasnila je Delević.

Delegaciju Srbije u Luksemburgu predvodiće potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.