BEOGRAD, 10. oktobra 2008. (Beta) - Predsednica Skupštine Srbije
Slavica Đukić-Dejanović izjavila je danas da će u dnevni red prve
naredne sednice staviti raspravu o merama protiv Crne Gore i
Makedonije zbog priznanja nezavisnosti Kosova, ukoliko dobije
zvaničan predlog.

Đukić-Dejanović je agenciji Beta rekla da samo verbalno predlaganje
i usmene sugestije pojedinih poslanika nisu dovoljne da bi se u
parlamentu otvorila rasprava o merama koje bi Srbija preduzela protiv
Crne Gore i Makedonije.

Prema Poslovniku, raspravu o merama prema Crnoj Gori i Makedoniji
trebalo bi da traži Vlada Srbije ili poslanici svojim potpisima,
dodala je ona.

Đukić-Dejanović je navela da je javnost već obaveštena o stavu
Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova da u ovom momentu
ambasadori te dve zemlje više nisu dobrodošli u Srbiji i podsetila
da Vlada ima akcioni plan o tome.

BEOGRAD, 10. oktobra 2008. (Beta) - Tužilaštvo za ratne zločine
uputilo je u petak dopis Haškom tribunalu kojim se traži da spreči
komunikaciju haškog optuženika Stojana Župljanina sa osobama koje
su u Beogradu osumnjičene za pomaganje u njegovom skrivanju.

Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić rekao je da se od Haškog
tribunala trži “da učine sve što je u njihovoj nadležnosti” kako
bi se sprečila ta komunikacija.

On je naveo da je Župljanin, na osnovu evidencije koje Tužilaštvo
ima, zvao pet osoba od sedam koliko ih je osumnjičeno, a da je jednog
zvao u prisustvu zamenika tužioca za ratne zločine.

BEOGRAD, 10. oktobra 2008. (Beta) - Ambasador Makedonije u Beogradu
Aleksandar Vasilevski obavešten je u petak da u roku od 48 sati treba
da napusti Srbiju pošto mu je Vlada Srbije uskratila gostoprimstvo,
saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Vasilevskom je u Ministarstvu spoljnih poslova uručena nota kojom se
obaveštava da je doneta odluka kojom mu se uskraćuje gostoprimstvo u
Republici Srbiji.

Ovakva odluka Vlade Srbije deo je Akcionog plana, a usledila je nakon
što je Vlada u Skoplju odlučila da prizna jednostrano proglašenu
nezavisnost Kosova i Metohije, dodaje se u saopštenju.

HAG, 10. oktobra 2008. (Beta) - Međunarodni sud pravde u Hagu juče
je dobio, a danas zvanično primio zahtev Generalne skupštine UN za
savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom, saopštio je
večeras taj sud.

U saopštenju se navodi da je generalni sekretar UN Ban Ki Mun preneo
najvišem sudu UN rezoluciju kojom se zahteva da sud odgovori na
pitanje: “Da li je jednoglasno proglašnje nezavisnosti od strane
privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim
pravom”.

Međunarodni sud pravde će, pošto je primio zahtev, sačiniti listu
država i organizacija koje će biti pozvane da sudu dostave
relevantne informacije. Kako je saopšteno, sud će zatim zakazati
raspravu o navedenom pitanju, koja je u praksi najčešće i pisana i
usmena.

Odluka o legalnosti nezavisnosti Kosova, podseća Međunarodni sud
pravde, neće biti obavezujuća, već će sud samo dati savetodavno
mišljenje.

BEOGRAD, 10. oktobra 2008. (Beta) - Skupština Srbije nastavila je
danas rad a na dnevnom redu je predlog izmena i dopuna Odluke o izboru
članova odbora Skupštine Srbije, ali poslanici raspravljaju o
odlukama vlada Crne Gore i Makedonije da priznaju nezavisnost Kosova.

Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan Samardžić odmah
na početku rada je zatražio da država podnese tužbe protiv onih
zemalja koje su priznale nezavisnost južne srpske pokrajine.

Samardžić je zatražio od Vlade Srbije da saopšti šta će da
učini kako bi odvratila talas priznaja Kosova i Metohije koji je
usledio neposredno posle prihvatanja inicijative Srbije u Generalnoj
skupštini UN.

Prema njegovim rečima, efekti događaja u Generalnoj skupštini UN
trajali su manje od 24 sata, a samo posle jednog dana usledila su
priznanja Kosova od strane dve susedne zemlje koje su podlegle
pritisku SAD.

PODGORICA, 10. oktobra 2008. (Beta) - Srpska lista organizovaće
proteste povodom odluke Vlade Crne Gore da prizna Kosovo, a dogovor o
terminu i o tome koje će partije učestvovati u protestima trebalo bi
da bude postignut danas, potvrđeno je danas Beti u Srpskoj listi.

U toj stranci je rečeno da će protesta sigurno biti, i da bi oni
mogli biti organizovani u ponedeljak, 13. oktobra.

Pokret za promjene (PZP) Nebojše Medojevića ranije je saopštio da
neće učetsvovati u protestima, jer “ne želi da doliva ulje na vatru
i da produbljuje podele u Crnoj Gori”.

Lider Socijalističke narodne partije (SNP) Srđan Milić novinarima
nije mogao da potvrdi da će njegova partija učestvovati u
protestima, ali je naveo da slede unutarstranačke i međustranačke
konsultacije o daljim potezima njegove partije. Slično je i sa
Narodnom strankom (NS), čiji je predsednik Predrag Popović ranije
najavio povlačenje dva poslanika te partije iz crnogorske skupštine,
u slučaju da vlada prizna Kosovo.

BEOGRAD, 10. oktobra 2008. (Beta) - Skupština Srbije završila je
danas načelnu raspravu o svih 14 tačaka dnevnog reda a u utorak će
početi razmatranje amandmana koji su podneti na predložene zakone.

Poslanici su obavili objedinjenu raspravu o vladinim predlozima zakona
o zaštiti podataka o ličnosti, o oduzimanju imovine proistekle iz
krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o
Agenciji za borbu protiv korupcije i o izmenama Zakona o finansiranju
političkih stranaka.

Skupština je obavila zajednički pretres vladinih zakona o
potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske
banke za obnovu i razvoj za “Beogradski autoput i obilaznica”, zatim
ugovora sa Evropskom investicionom bankom za “Obilaznicu oko Beograda”
i ugovora sa nemačkom finansijskom institicijom KFW po zaduženju JP
Elektroprivreda Srbije.

Razmotreni su i vladini predlozi zakona o strancima i o državnoj
granici, kao i predlog Odluke o izboru članova odbora Narodne
skupštine, koje su podnele poslaničke grupe G 17 plus, Nova Srbija,
PUPS, SPS-JS, Za evropsku Srbiju i DSS.

OSLO, 10. oktobra 2008. (Beta) - Bivši finski predsednik Marti
Ahtisari dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir za njegova
zalaganja u rešavanju međunarondih konflikata i u izgradnji trajnog
mira.

“Norveški Nobelov komitet odlučio je da dodeli Nobelovu nagradu za
mir za 2008. Martiju Ahtisariju za njegove velike napore u rešavanju
međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri
decenije”, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta koje prenose
svetske agencije.

U poslednjih 20 godina, Ahtisari je “igrao značajnu ulogu u naporima
da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata”, piše u
saopštenju, u kome se navodi njegovo zalaganje u rešavanju
konflikata od Namibije i Aceha do Kosova i Iraka.

Njegovi napori su, kako se dodaje, doprineli većem miru u svetu i
“bratstvu među narodima” u duhu Alfreda Nobela.

KOSOVSKA MITROVICA, 10. oktobra 2008. (Beta) - Marti Ahtisari je
poslednja osoba koja je, po mišljenju Srba sa Kosova i Metohije,
trebalo da dobije Nobelovu nagradu, ocenili su danas lideri kosovskih
Srba.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) severnog Kosova i Metohije
Milan Ivanović u izjavi za Betu naglasio je da je Ahtisari čovek
koji apsolutno nije doprineo miru. Ivanović je dodao da je Ahtisari
učinio sve u službi interesa moćnika kako bi trajno destabilizovao
situaciju na zapadnom Balkanu.

Načelnik kososvskomitrovačkog okruga Momir Kasalović ocenio je da
vest o tome da je Ahtisari dobio nagradu za rad najbolje potvrđuje
koliko se ne poštuju međunarodno pravo, pravda, civlizacijske
vrednosti i tekovine.

“Ono što je Ahtisari učinio na Kosovu i Metohiji je presedan. Videli
smo šta se zbog toga desilo sa Abhazijom i Južnom Osetijom. U svetu
postoje dvostruki standardi i aršini, pa na žalost Ahtisari, umesto
da bude pozvan na odgovornost dobija nagradu”, kazao je Kasalović.

UJEDINJENE NACIJE, 8. oktobra 2008. (Beta) - Generalna skupština UN
usvojila je u sredu većinom glasova rezoluciju kojom se od
Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o zakonitosti
proglašenja nezavisnosti Kosova.

Srbija je zatražila da Međunarodni sud pravde odgovori na pitanje
“da li je nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene
institucije samouprave u skladu s međunarodnim pravom”.

Za rezoluciju su glasali predstavnici 77 zemalja, protiv je bilo
šest, a 74 je bilo uzdržanih. Po dobijanju zahteva, Međunarodni sud
pravde odlučuje da li će zahtev razmatrati po hitnom postupku ili
redovnoj proceduri. Na ocenu suda može se čekati i više godina, a
njegove odluke nisu obavezujuće.